Po­zna­ti ar­hi­tek­ta Pe­đa Ri­stić na­pra­vio je Sa­bor­ni hram Hri­sto­vog vas­kr­se­nja u Pod­go­ri­ci, Cr­kvu Vaz­ne­se­nja na Ubu, Cr­kvu ar­hi­đa­ko­na Ste­fa­na u Sid­ne­ju, u Austra­li­ji, Sa­bor­ni hram u To­ron­tu, Cr­kvu Sve­tog gro­ba u Pre­bi­lov­ci­ma, Cr­kvu Sve­te tro­ji­ce, Cr­kvu Sve­tog Gri­go­ri­ja na Rav­noj go­ri...
Ovaj ve­li­kan srp­ske ar­hi­tek­tu­re imao je čast da po­čet­kom ovog vi­je­ka „pre­se­li” u Tre­bi­nje slav­nu Gra­ča­ni­cu. Nje­go­va pr­va ar­hi­tek­ton­ska re­kom­po­zi­ci­ja odu­še­vi­la je jav­nost i struč­nja­ke iz obla­sti ar­hi­tek­tu­re.
Po­što je 1999. go­di­ne do­bio bla­go­slov da po te­sta­men­tu na­šeg ve­li­ka­na pje­sni­štva Jo­va­na Du­či­ća pro­jek­tu­je her­ce­go­vač­ku Cr­kvu Gra­ča­ni­cu, ko­ja je iz­gra­đe­na ne kao ko­pi­ja, već kao re­kom­po­zi­ci­ja u istom du­hu, is­po­što­vao je sve Du­či­će­ve že­lje. I onu da se po­ve­že sa cen­tr­om ju­de­o­hri­šćan­ske ci­vi­li­za­ci­je u Je­ru­sa­li­mu, Cr­kvom Hri­sto­vog gro­ba.
Cr­kvom u Tre­bi­nju po­ka­za­no je Hr­va­ti­ma da je srp­ski na­rod pre­ži­vio ge­no­cid! Lje­po­tu ovog hra­ma pri­mi­je­ti­la je pre­ži­vje­la je­vrej­ska za­jed­ni­ca, i Pe­đa Ri­stić i hram ima­li su čast da ih po­sje­ti de­le­ga­ci­ja Jad Va­še­ma, ko­ja je in­si­sti­ra­la da zlo­čin­ce na­zi­va­mo pra­vim ime­ni­ma. Hram Sve­tih Ar­han­ge­la ko­ji tre­ba da se gra­di u Do­njoj Gra­di­ni sa­mo je na­sta­vak pri­če.
Po­če­tak je bio 1960. go­di­ne, ka­da su ga par­tij­ski čel­ni­ci po­zva­li da pro­jek­tu­je spo­men-pod­ruč­je u Ja­se­nov­cu, „naj­ve­ćem srp­skom gra­du mr­tvih”, ko­ji sko­ro da ni­je imao ni­ka­kvo obi­ljež­je. Po ski­ca­ma Bog­da­na Bog­da­no­vi­ća, iz­ra­đe­nim u ke­ra­mi­ci, ko­ji ga je iza­brao kao asi­sten­ta još kao ap­sol­ven­ta 1956. go­di­ne, Ri­stić je iz­ra­dio še­sna­est va­ri­jan­ti cvje­to­va.
Ne­ra­do je pri­hva­tio, jer je u svo­joj vi­zi­ji na tom mje­stu vi­dio cr­kvu. Ipak, sle­de­će go­di­ne po­če­će grad­nja pr­ve fa­ze po pro­jek­tu ma­e­stra ar­hi­tek­tu­re Mal­di­ni­ja, ko­ji je ura­đen bez cr­kve.
Nje­gov pro­je­kat usvo­jio je pa­tri­jarh Iri­nej, ko­ji ga je i bla­go­slo­vio, a sa­gla­snost je da­la i Vla­da Re­pu­bli­ke Srp­ske. Ri­stić je pro­je­kat iz­ra­dio još pri­je 25 go­di­na, pa će do­ra­di­ti Mal­di­ni­jev pro­je­kat. Ob­no­vljen je rad „Dru­štva za ob­no­vu Sve­tih Ar­han­đe­la”. Ka­ko je Ja­se­no­vac naj­ve­će srp­sko gro­blje, a hra­mo­vi se gra­de nad gro­bljem, ni­ći će ve­le­lep­ni hram, kao kru­na jed­nog od naj­ve­ćih srp­skih ar­hi­tek­ti, ko­ji je još vi­ta­lan, i že­ljan stva­ra­nja, iako ima 85. go­di­na.
Po­red po­sto­je­ćeg me­mo­ri­jal­nog cen­tra, od­no­sno fo­ren­zič­kog in­sti­tu­ta či­ji će za­da­tak bi­ti da utvr­di i do­ka­že ci­je­lom svi­je­tu ta­čan broj žr­ta­va – srp­skih, je­vrej­skih i rom­skih, iz­gle­da da je iza­zvao po­li­ti­kant­sku ma­ni­pu­la­ci­ju, što ni ma­lo ne za­ni­ma pro­jek­tan­te i gra­di­te­lje. Isti­na je uvi­jek jed­na...
Pro­fe­sor Pe­đa Ri­stić je pro­jek­to­vao i hram, ko­ji će se bro­dom šle­pa­ti ri­je­kom Sa­vom, kao što su i plo­vi­la mr­tva ti­je­la lo­go­ra­ša, od Ja­se­nov­ca do Be­o­gra­da. Oda­kle su va­đe­na i sa­hra­nji­va­na na Ve­li­kom rat­nom ostr­vu, još dok su na nje­mu bi­li Njem­ci, a ini­ci­ja­tor sa­hra­nji­va­nja bio je Ne­di­ćev mi­ni­star za iz­bje­gli­ce To­mo Mak­si­mo­vić, a to­kom Sa­ve i Du­na­va bi­će po­dig­nu­te će­le ku­le.
Po pro­jek­tu, Hram Sve­tih Ar­han­ge­la tre­ba­lo bi da se gra­di na ze­mlji­štu na ko­jem se na­la­zi spo­men-pod­ruč­je Do­nja Gra­di­na, na­spram ve­li­kog cvi­je­ta, kon­struk­ci­je Bog­da­na Bog­da­no­vi­ća, i to sa sje­ver­ne stra­ne. Kom­pleks, ko­ji je ome­đen ri­je­ka­ma, Sa­vom i Unom, iz­no­si 808 u ši­roj zo­ni, dok u užoj 117 hek­ta­ra.
Na toj po­vr­ši­ni do sa­da je ot­kri­ve­no 105 ma­sov­nih grob­ni­ca ve­li­kih di­men­zi­ja. Grob­ni­ce se ras­pr­o­sti­ru na po­lja: To­pol, Ja­sen, Hra­sto­vi, Ti­ši­ne, Bri­je­sto­vi, Ko­šu­te, Or­lo­va­če Vr­be...
U Do­njoj Gra­di­ni se na­la­zi to­po­la uža­sa, na tom dr­ve­tu su usta­še obje­si­le na hi­lja­de že­na, mu­ška­ra­ca, dje­ce. Pri­je vje­ša­nja bi­li su pod­vrg­nu­ti naj­stra­šni­jim mu­če­nji­ma, ko­ji nor­ma­lan mo­zak ne bi mo­gao ni da smi­sli, ni da za­mi­sli. Tu se na­la­ze i osta­ci usta­ške fa­bri­ke sa­pu­na, pra­vlje­nog od ljud­skih dje­lo­va ti­je­la.
V. La­za­re­vić